Kako su opustošeni Zagrad i Župa

Kako su opustošeni Zagrad i Župa

Organizacija Župa u srcu je u sredinom prošle godine upozorila Ministarstvo ekonomije na način eksploatacije i nepoštovanje zakonskih procedura prilikom eksploatacije rude crvenog boksita,  što se posebno odnosilo na rudokop Zagrad koji je nedavno zatvoren.

Umjesto hitnih reakcija države dobili smo opstrukcije od strane državnih službenica Direktorice Sektora za geološka istraživanja i rudarstvo u Ministarstvu ekonomije Biljane Jestrović i savjetnice u istom sektoru Ljiljane Maksimović. Radi upoznavanja javnosti pismo koje je prošle godine ova organizacija uputila Ministarstvu ekonomije objavljujemo integralno.

 

Poštovana gospođo Sekulić,

Obraćamo Vam se sa namjerom da vas upoznamo sa bitnim kršenjima crnogorskih zakona koje su vaše kolege napravile i još uvijek prave prilikom eksploatacije rude crvenog boksita.

Ne ulazeći u to zbog čega nam se odbijaju dati informacije o rudokopima u Župi ovim putem želimo da Vam skrenemo pažnju na sledeće radnje koje su učinjene, a tiču se eksploatacije rude crvenog boksita u Župi Nikšićkoj.

Prilikom prodaje Rudnika boksita prodata i državna imovina, koja je po zakonu o koncesijama bila data na “korišćenje” Rudniku,  a koja je morala biti vraćena državi. U pitanju su milioni kvadrata državne zemlje, uključujući i Rudokop Bunić na kom je završena eksploatacija.

Kako se vrši eksploatacija rude? Koncesije su date pod sledećim uslovima: 200.000 tona boksita godišnje na povrsinskim kopovima (uz OBAVEZNO poštovanje racionalnosti tj otkrivanje jalovine u skladu sa rudarskim projektom) sa 4% Si, (sto znači da na svake 3 tone boksita sa Zagrada se proizvodi 1 tona boksita sa Štitova). Šta ovo znači? Na laički način objašnjeno, na svake 3 tone rude sa Zagrada (visoko kvalitetne rude sa svega 1,5% Si) neophodno je iskopati 10,5-12 M3 jalovine sa istog kopa (po projektu koji su radili renomirani jugoslovenski inženjeri ) i 1 tonu rude sa Štitova (manje kvalitetna ruda sa 12%Si) i 5,5-6 M3 jalovine sa ovog kopa. Uslovi ogasa su jasni :”PONUDJACI MOGU PONUDITI GODIŠNJI OBIM PROIZVODNJE VEĆI OD PREDVIĐENOG OBIMA OD 200.000 T/GODIŠNJE, JEDINO U SLUČAJU PONUĐENOG KVALITETA KOMPOZITA SA UČEŠĆEM SiO2 >4%” (tj, sa većim učešćem rude sa Štitova)

U nacrtu ugovora, koji je dio oglasa, stoji da će Vlada, u slučaju da je proizveden kompozit sa učešćem SiO2 <4, naplatiti penale i zadržati pravo da raskine ugovor o koncesiji uz aktiviranje bankarske garancije i naplatu svih nastalih šteta.

Vlasnik Uniproma površinsku eksploataciju rude (a to zna svaki rudar i stanovnik Župe) vrši samo na  Zagradu,  uz 3 puta manju otkrivku jalovine od propisane. Na ovaj način iskorišćenost kopa će se umjesto 95-98%  smanjiti na 70%. Šta to znači za vlasnika (ko god on bio)? Znači da će u roku od dvije godine završiti proizvodnju na kopu Zagrad uz iskorišćenost od svega 70%, ali će na svaku tonu “ustedjeti” 12-15 e ili “napraviti”15-tak miliona. Kako se na taj, nezakonit način, angažuje mnogo manji broj radnika, na čijim platama Uniprom metali ima ukupnu uštedu od 6-7 miliona, što automatski znači i da se država zakida za 4 do 5 miliona eura po osnovu poreza i doprinosa, jasna je računica novog vlasnika Rudnika boksita, ali apsolutno nejasna računica drzave koja sve to dozvoljava. Ako se zna da je samo na kopu Zagrad neposredno prije ove privatizacije radilo 120 rudara uz 5 puta manju proizvodnju rude sa ovog kopa, ali uz poštovanje propisa o rudarstvu i evropskih standarda koji jasno propisuju princip ekploatacije i broj radnika po proizvedenoj toni rude.

Na  670.000 t rude proizvedene u 2016.,  oko 600.000 je eksploatisano sa PK Zagrad. Da se poštovao zakon, uz ovoliku proizvodnju se morala odraditi otkrivka (jalovina) 2,1 miliona m3. Takođe , da bi se dobio odgovarajući kvalitet, moralo se na PK Štitovo proizvesti 200. 000 tona rude uz 1,1-1,2 milion m3 otkrivke. A koliko je ukupno jalovine proizvedeno? Na Zagradu manje od 750.000m3 (i to koristeći samo najbliža odlagališta, van svih propisa) a na Štitovu 0 tona (i slovima: nula tona)! Znaci da koncesionar “duguje” 2,5 miliona m3 jalovine ili u novcu  10  miliona eura. Bilo bi interesantno znati kolika je garancija za dobro izvšenje posla i za rekultivaciju?

Zakon, projekti, koncesioni akt i ugovor  jasno određuju šta je trebalo odraditi na godišnjem nivou, a to je 170.000 t rude sa Zagrada i 30.000 t sa Štitova. Obzirom da se koncesioni akt bazira na (starom) podatku da je sadržaj Si na Zagradu 2,5%, a u stvarnosti je 1,5% to bi značilo da je odnos 3:1 ili 150.000 t Zagrada i 50.000 Štitova.

U praksi (bolje reci, u teoriji) to je trebalo da izgleda:

150.000 t rude sa Zagrada ili 75.000 m3 (2,64 t/m3 ). Obaveza koncesionara je da poštuje kojeficijent otkrivke (ne manji) od 3,5 ili da iskopa minimum 525.000 m3 jalovine.

Da bi se postigao Si 4% mora se iskopati 50.000 t rude sa Štitova, odnosno 19.000 m3. Obaveza koncesionara je da poštuje kojeficijent otkrivke (ne manji) od 5,5 ili da iskopa minimum 275.000 m3 jalovine. Znači ukupno (rude i jalovine) „materijala“ 900.000m3 (mada je rad u rudi neuporedivo lakši i jeftiniji nego u jalovini) da bi se dobilo 200.000 t komercijalne rude sa SI4% čija je vrijednost 22-24 e, tj ukupno koncesionar prihoduje 4,4 do 4,8 miliona eura.

U stvarnosti je uradjeno ovako:

600.000 t rude sa Si 1,5% ili 225.000 m3, a jalovine (manje od) 750.000m3 ili ukupno manje od 1.000.000 m3. Za ovaj rad je dobijeno 600.000 komercijalne rude najboljeg kvaliteta čija se cijena krece od 30 do 33 e ili prihod od 18 do 20 miliona eura. Ako isključimo državni i radnički (javni) interes, zaista izvanredan rezultat!

Uslovi jamske proizvodnje su posebna priča. Dovoljno je samo prošetati hodnicima u vrijeme proizvodnje i vidjeti stanje sistema za ventilaciju, i sve će biti jasno.

Ipak  odluka Vlade 23.03.2017. uspijeva da prevaziđe sve poteze do sada: umjesto da samo pogledaju Ugovor (koji je bio dio tenderske dokumentacije) i koncesioni akt i konstatuju da je sve urađeno u suprotnosti sa njima,propisima,zakonom i zdravom razumu, oni konstatuju da je sve u najboljem redu da je iznos koncesije preplaćen i da zbog “više sile” treba koncesionara osloboditi (staviti u mirovanje) obaveza i prava na ležištu Štitovo.

Stalni dio koncesione nadoknade za površinske kopove je minimum 202.640 eura (za eksploataciju do 200.000tn) a za Bbiocki stan minimum 101.320 eura (za eksploataciju do 200.000tn). Osim činjenice da je za obim proizvodnje preko 200.000 t sa povrsinskih kopova potrebna dozvola,u koncesionom aktu,na strani 64,  jasno je data formula za naplatu koncesije PDN.Kako je na površinskim kopovima izvršena eksploatacija od preko 600.000 tn, to znači da treba naplatiti fiksno 101.320 (jer je podzemna eksploatacija bila manja od 200.000 t za 2016) plus promenljivi dio koncesione nadoknade za eksploataciju sa površinskih kopova) u iznosu od (osnovnih!) 607.920 eura uvećan za korektivni faktor K (ako je jasno da je “izvučeno” 3 puta više rude, nije teško shvatiti da on mora biti značajno veći od 1)  plus penale zbog toga što nije obezbijeđen kvalitet SiO2 4% . Istina Ugovor ne predviđa ovolike količine već nivoe 0-10,10-20 i preko 20.000 tn rude boljeg kvaliteta .Vjerovatno taj ko ga je pisao nije računao da postoji mogućnost da neko iz države dozvoli ovakvo brutalno uništavanje- kopova, pa čak ni pod geslom sanacije (ne postoji primjer na cijeloj planeti da je iko ikad  vršio “sanaciju” iskljucivo na rudnom tijelu). Za rudu sa kopa Zagrad, bez obaveze eksploatacije rude lošijeg kvaliteta i uz otkrivku koja se sad radi (koja u svakom slučaju ne bi bila svrstana u G5 grupu geogenih ležišta) bez problema bi se mogla postići naknada za koncesiju od preko 5e/tn!

Umjesto da se naplati PDN (i penali)  i raskine Ugovor  ili se koncesionar “primora” da poštuje Ugovor i zakon Vlada konstatuje da je previše plaćeno!

Posebno je interesanan bio i način dodjele ugovora odnosno koncesije za eksploataciju crvenog boksita. Ugovor je dodijeljen a da prethodno nije obezbijeđena potrebna dokumentacija kao zakonski uslov za dodjelu. Na stranu to da je u momentu zaključivanja ugovora firma Uniprom metali imala samo jednog uposlenog tj. direktora. Još poraznija činjenica je da koncesionar nije imao Saobraćajnu saglasnost Opštine Nikšić za transport rude, da nije dostavljena potrebna procjena uticaja na životnu sredinu, da nijesu postojale licence za rad, da nijesu doneseni planovi rekultivacije i još mnogo drugih nedostataka do kojih smo došli u dvogodišnjem prikupljanju dokaza. Podsjećamo Vas i da se se trenutno, iako je to zakon propisao, ne odvajaju obavezna novčana sredstva za planirane rekultivacije rudokopa.

Znajući Vašu dosadašnju profesionalnost spremni smo u cilju dovođenja eksploatacije u zakonski okvir da sačekamo da se sve potrebno dovede u red. Spremni smo sa Vama održati i konsultativni sastanak po ovom pitanju. Smatramo da bi rok do kraja godine bio optimalan za dovođenje stvari oko eksploatacije u stanje poštovanja zakona.

Ukoliko vidimo da se ništa konkretno nije promijenilo sve prikupljene dokaze ćemo dostaviti nadležnim organima kako bi se utvrdila odgovornost za svu eventualnu štetu koju su u ovom slučaju pretrpjeli država i Župa kao mjesto gdje se vrši eksploatacija.