Ova priča počinje vraćanjem u 1844. godinu kada je u Engleskoj prvi put počela saradnja građana na zajedničkoj kupovini hrane.

Kasnije je predsjednik Ruzvelt 1933. ideju kooperativa prenio na elektrifikaciju ruralnih oblasti Amerike rekavši farmerima ”Ako želite struju možete je i sami napraviti.” I oni su to uradili. Širom pojedinih oblasti žene i muškarci su počeli davati po 5 dolara kao učešće u kooperativi što im je donijelo toliko željenu električnu energiju. Uskoro je širom zemlje ovaj primjer zajedništva u biznisu proširen. Danas ima oko 900 ovakvih kooperativa širom Amerike koje snabdijevaju oko 42 miliona Amerikanaca električnom energijom.

Kako ove kooperative funkcionišu? Osnovno je da kooperative nijesu profitne. Novac dolazi od članova koji plaćaju račune za struju. Od tog novca dio se ulaže u opremu i održavanje sistema, jedan dio se ostavlja u rezervi za hitne situacije, a ostatak se vraća članovima. Prilično nevjerovatno zar ne.

Ne radi se samo o novcu. Kooperative rade zahvaljujući svojim članovima. Oni imaju jedinstvene principe saradnje. Još od djetinjstva zajednica se odgaja na principima volonterizma i članstva. Članovi direktno biraju Upravni  odbor i direktora kooperative po ustaljenim pravilima biranja.

Svaki član plaća mali iznos članarine, a kao vlasnik razmišlja ekonomično. Kooperativa mnogo ulaže u obrazovanje, treninge i obuke članova i to ih čini pametnim za obavljanje posla. Kooperativa stoji čvrsto na svojim nogama. Odluke se donose lokalno od strane lokalnih ljudi. I taj princip se kod njih smatra autonomijom i nezavisnošću.

Sve ovakve kooperative dalje sarađuju međusobno udružujući snage i ulažući u razvoj i istraživanja i pregovore sa vladom. Ovaj princip oni vole da nazivaju saradnja za koperative i to ih čini jakim. Ovakve kooperative danas u SAD-u upravljaju brojnim hidroelektranama, vjetroelektranama, solarnim elektranama, a resursi se koriste domaćinski i dobit vraća zajednici.

Kooperative imaju veliko srce i razumijevanje da pomažu djecu i razvoj zajednice, grade bolnice, vatrogasne stanice, parkove, igrališta i druge slične biznise. To se zove briga za lokalnu zajednicu. Zajednica je ovdje grupa posvećenih ljudi koja radi dan i noć da obezbijedi sigurno napajanje električnom energijom za svoju zajednicu. To su izabrani ljudi koji donose dobrobit zajednici i kooperativi odnosno članovima zbog čega kooperative i postoje.

Osim u sektoru električne energije u SAD postoje i razne kooperative u drugim oblastima koje funkcionišu na zadovoljstvo zajednice i članova.

Sličan primjer postoji  i u Evropi u vidu društvenih/socijalnih preduzeća. Društveno preduzeće posluje tako što proizvodi dobra i pruža usluge na tržištu na preduzetnički i inovativan način i koristi svoju dobit prvenstveno za postizanje socijalnih/društvenih ciljeva.

Na osnovu raspoloživih podataka (Evropska komisija, 2013), procijenjeno je da je u organizacijama socijalne ekonomije (zadruge, udruženja, fondacije, društva za uzajamnu pomoć) zaposleno oko 6,5% radne populacije u EU. U strukturi organizacija socijalne ekonomije, najveći udio imaju udruženja i fondacije i slične pravno-organizacione forme (92%), u kojima je zastupljen plaćeni i volonterski rad, potom zadruge (7%) i društva za uzajamnu pomoć (1%). U Evropi po broju ovih preduzeća prednjače Engleska i Njemačka.

Bilo da je kooperativa ili društveno preduzeće princip njihovog rada se zasniva na zajedništvu, povjerenju i istom cilju, razvoju zajednice i društva u cjelini.

www.electric.coop, www. dimenzijaopus.wordpress

Ovaj tekst se objavljuje u sklopu projekta ”Zajedno za budućnost Župe”  kojeg finansira Evropska unija kroz projekat FORS Montenegra “Let’s Grow Together with IPA 2”. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost organizacije Župa u srcu koja realizuje projekat i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.